Kada bih se opet rodio, Dunavom bih opet plovio!
Naslušala sam se priča da samo veliki gradovi pružaju sijaset mogućnosti za provod i nezaboravne avanture. I u malim gradovima možete podjednako uživati u različitim aktivnostima.. Samo treba odabrati pravi.😊 Ovaj vikend je bio baš to. Nezaboravna avantura i nesvakidašnji doživljaj. Upoznajmo Kladovo i sa vode! Juhuuu... idemo na krstarenje!😍
Jedan od kladovskih giganta, hotel „Đerdap“, u svojoj bogatoj ponudi poseduje i rečni brod, kapaciteta do 120 mesta, koji je pogodan za organizovanje različitih vrsta proslava, prijema i sličnih dešavanja, uz nezaboravna krstarenja Dunavom. Ovog vikenda smo bili gosti broda, krstarili Dunavom i uživali u Đerdapskim lepotama. Ma ko je to doveo more u Srbiju? Ne priviđa mi se, svega mi.😁
Najpre smo organizovanim prevozom stigli do Tekije, simpatične ribarske varošice na Dunavu, a zatim se ukrcali na Đerdapov brod koji je bio usidren na pristanu. Dočekala nas je nasmejana posada broda, poželela dobrodošlicu i smestila nas na gornju palubu. Snažna kapetanova sirena dala je znak za polazak, iiiii krećemo! Baš se radujem!😊
Vreme je bilo savršeno! Sunce je obasjalo ceo dunavski tok i okolno stenje. Reka se prelamala iz blistavo plave, do čak tirkizno zelene, sa po kojim žućkastim sjajem. A kada bi neki oblačić naišao, Dunav bi se obojio sivkastim tonovima i svetlucao na talasima poput sitnih kristalčića. Oh, kakva divota!
Ma zar mislite da sam imala minut mira. Fotoaparat nisam ispuštala iz ruku. Pentrala se gore, dole, skakutala po palubi, pa sam čak kroz otvore broda ugurala aparat jer sam, jelte, baš tu videla savršen kadar za fenomenalnu fotografiju. Ne verujete mi? Imam i dokaze! A bogme, imala sam i društvo u svojim ludostima. Drugarica me je nekoliko puta spasila druženja sa dunavskim podvodnim svetom. Verujem da bi se moj suprug, dragi moj životni saputnik, kako ga od milja zovem, i te kako tome obradovao.. No, da nastavimo.😂
photo by Ema Stojanović |
Krstarenje brodom iz Tekije ka Kladovu traje oko 4h, u
zavisnosti od zadržavanja u Đerdapskoj prevodnici. Da, da.. Proći ćemo
prevodnicom i doživeti nešto nesvakidašnje!
Da li ste znali da je ovaj deo Dunava bio jako otežan za
plovidbu? Zbog dunavskih brzaka, virova i podvodnih stena, plovidba Dunavom
bila je praktično nemoguća. U to vreme, pre izgradnje HE "Đerdap", plovidbu su
regulisali dunavski piloti, odnosno locevi Đerdapske rečne uprave, čije je
sedište bilo u Tekiji. Nekada je ovde postojao Sipski kanal, kroz koji se
odvijala vuča brodova uz pomoć lokomotive. Danas, nakon izgradnje najveće hidrotehničke
građevine na Dunavu, sagrađene su brodske prevodnice, kojima se reguliše
prevođenje brodova sa jedne strane brane, na drugu. Sada ćete čuti i kako.
Pri samom dolasku do prevodnice, kapetan se javlja kontrolnom tornju, radi identifikacije broda, gde zatim, dobija dalja uputstva. Na semaforu uočavamo crveno svetlo, što znači da treba da sačekamo spuštanje prve kapije. Nakon toga i zelenog svetla na semaforu, brod je polako ušao u gornji deo prevodnice. Po uputstvu kontrolnog tornja, vezuje se prednja i zadnja blitva broda za hidraulične kuke koje se, zbog izjednačavanja nivoa vode, spuštaju od 10-12 m, zajedno sa brodom.
Naše putovanje se nastavlja. Ovde sam čak i ja uspela da se
smirim i do kraja krstarenja uživam u lepoti okoline našeg malog grada. Na putu
smo se susreli sa dunavskim alasima i gliserima koji su, kao i mi, uživali u
lepoti ovog sunčanog dana. Divno je videti Kladovo sa vode. Tako malen grad, a
toliko prelep, okružen sa svih strana zelenilom i vodama.
photo by Ema Stojanović |
I dok trepneš, današnja avantura je bila završena. Mogla bih
ja ovako svakog vikenda, da vam kažem. Hedonizam mi je opasno ušao u krvotok. I ne
bih ja više tu nešto dužila.. Dodjite i proverite sami o čemu pričam. Da ne
bude posle, Ivana rekla ovo, Ivana rekla ono.. a onda, prošlo leto i Ivanu nismo
poslušali. Ivana vam samo kaže.. Ne odugovlačite više! Najavljuje se opasna navala
turista na kladovsko more! Nemoj da mi se posle neko pokajao što nas nije
posetio. A do tada, uživajte u slikama!
photo by Ema Stojanović |
Коментари
Постави коментар