Dragulj na Dunavu KLADOVO

Oh koliko sam se radovala lepom vremenu! Pogotovu proleću! Znate li zašto? Ne znam da li pamtite moje reči kada sam spomenula da je naše ušuškano tirkizno blago, vodopad Blederija, najlepši u proleće! Bučna vodena stihija je sada u svom punom kapacitetu. Neću previše pričati, jer u prethodnom, zasebnom tekstu o Blederiji imate sve detalje i kako stići do vodopada. Sada ću pričati o drugim stvarima.  Opet smo se otisnuli na dobro poznatu lokaciju i prepustili se uživanju za sva čula. Jedina je razlika, od prošle godine, što je sada put uređeniji, odrađena je kao neka imitacija asfalta, ali vodite računa. Naleteli smo na par manjih rupa po putu, verovatno zbog kiša koje su zadesile naš kraj prethodnih dana. Ali bez brige, ukoliko ne želite da pešačite, autom se bezbedno stiže skroz do vodopada,. Šta je ovaj naš obilazak učinio interesantnijim? Pa to da nas je na putu do vodopada, „počastio“ svojim prisustvom jedan mlađani smuk. Eh, da sam znala da to neće biti jedini reptil (tako im

Toliko sam puta pisala o Đerdapu, našem najvećem Nacionalnom parku. Našem blagu i mom nepresušnom izvoru insipracije. O ljubavi i radosti što sam baš jedan veliki srećković jer živim ovde i mogu da uživam u svim njegovim lepotama, kad god poželim. I ne mogu se nagledati ove lepote. Nikad! Jedva sam čekala prolećne temperature (da ne kažem letnje) i da krenemo u avanture. Ova zima nas je baš nekako ulenjila i usporila, da nam je svima više preko glave. Zato sam već na prvu naznaku lepog vremena krenula u istraživanja i jedvačekanim obilascima. I naravno da nisam sve skrivene lepote našeg kraja obišla. I naravno da planiram tu grešku da ispravim. 😃 Sad smo se uputili malo dalje i posetili ne baš tako popularan vidikovac. Bar tako mislim.  Svi već dobro znate da se Nacionalni park Đerdap prostire na površini od oko 64 000 ha i oko 100 km duge desne obale Dunava, od Golubačkog grada do Diane na Karatašu, kod Kladova. I vrlo dobro znate da se najduža, najveća i najlepša Đerdapska kli

Još uvek se čuje zveket oklopa i škripa sablji hrabrih ratnika. Širi se opojan miris čuvenog turskog čaja začinjen kockicama aromatičnog lokuma. Ne, ne.. zaustavite se. Ne nalazimo se na obalama magičnog Bosfora.  Nismo skoknuli do neodoljivog Istanbula. Nalazimo se na mestu koje je predstavljalo jedno od poslednjih utočišta turskog naroda na ovim prostorima. Dobro došli u srednjovekovne zidine grandiozne tvrđave na Dunavu. Dobro došli u tvrđavu Fetislam!😍 Ukoliko kao i ja povezujete istorijske znamenitosti sa filmskim likovima iz poznatih istorijskih serija, čak i ona raskošna odela i impozantne građevine, verujem da će vam ova tvrđava biti jako interesantna. Zamišljam da su baš ovim stazama, baš ovim vrtovima, zidinama, prostorijama koračali sultan i njegove sultanije. Zamišljam mladost i duh tog vremena. Zamišljam i trudim se da dočaram taj osećaj koji oslikava to tradicionalno i po svim merilima patrijarhalno i po strogo utvrđenim planovima doba. Zamišljam… i vidim samo lepotu.