Dragulj na Dunavu KLADOVO

Znam da ste navikli da od mene čujete istorijske priče, neke davno zaboravljene podvige i zanimljive, duboko skrivene tajne. Ali nekad treba spomenuti ljude koji su ponikli i stasali u ovim krajevima i leteli visoko, briljirajući van granica naše zemlje, ne zaboravljajući mesta koja su ih iznedrila. Ovo je jako interesantna priča. Priča o ljudima koji su zaslužni što se o našem gradu priča u evropskim krugovima, pa čak i na ostalim kontinetima, a čija skromnost i nenametljivost treba da nam bude primer. Tačnije, ovde govorim samo o jednoj osobi, jer smatram da svi ovi ljudu zaslužuju da o svakom pišem ponaosob. Ovo je priča o istrajnosti i podsetnik su da verujete u svoje snove, dok iste ne počnete da živite. Ivana Mladenović je devojka koja je odrasla i živela u Kladovu do svoje 19. godine. Nakon završene srednje škole, puna entuzijazma, velikih želja i snova, odlazi u Beograd na studije. Njena velika želja da studira režiju na Fakultetu dramskih umetnosti, nažalost tada nije i

Da li ste znali da se baš u Kladovu proizvodio nadaleko poznat crni kavijar, pravljen od ikre jesetarskih vrsta riba, koje su postojale preko 200 mliona godina? Starije su čak i od dinosaurusa? Hm, zanimljivo.😊 Kažu da je kladovski kavijar bio među najboljima na svetu, te da se čak našao i na jelovniku na čuvenom „Titaniku“. A šta mislite zašto je toliko bio tražen? Crnomorske morune i jestre mrestile su se u Dunavu i prelazile preko 850 kilometara do mrestilišta u Đerdapu. Kada bi stigle do Kladova, njihova ikra je bila uveliko zrela, tačnije u četvrtom ili petom stadijumu, puna svih kvalitetnih sastojaka. Zato je i bio jedan od najboljih na svetu. Neki istorijski zapisi beleže da se crni kavijar proizvodio na području Donjeg Dunava jos u 15. veku. Tajna o preradi i originalni recept kavijara misterozno je čuvan do poslednjeg dana. Kažu da je pravljen po recepturi ruskih emigranata koji su se u ove krajeve nastanili posle Oktobarske revolucije, a da je prilikom pripreme dodava

„Đerdap je daleka prošlost i retka prirodna lepota. To je simfonija divljine, stihije, prirodnih ekstrema, strmih litica, bučnih vodenih vrtloga, nepreglednog vrta mirisnih jorgovana i snaga ljudskog uma i neizbrisivih tragova daleke istorije.“  A neki od nas su veliki srećnici što su se rodili i žive baš na ovom mestu, okruženi bajkovitim lepotama. Yeah! Ovu slobodnu nedelju, iskoristili smo za pentranje i istraživanje i da posetimo očaravajuće vidikovce Đerdapa. Pešačke staze do vidikovca su odlično obeležene, te je snalaženje jako jednostavno. Samo pratite putokaze. Naoružajte se dobrim raspoloženjem, čokoladicama i vodom, i avantura može da počne. Ali najpre par redova i informacija o Đerdapu. Na ovom mestu, na severoistoku zemlje, prostire se najveći park u Srbiji sa jedinstvenom "botaničkom baštom i najvećim arheološkim muzejom u prirodi". Nacionalni park Đerdap proglašen je 1974. godine i nalazi se na površini od oko 64 000 ha. Park je dobio ime po imp