Постови

A ja sam negde rujno vino pio..

Слика
“Volim da te slušam uz muziku i vino..” 😍 Negde sam pročitala da je vino poezija satkana u jednoj čaši. Slatki nektar koji svojom aromom miluje naša nepca. Vino je sastavni deo naših radosnih trenutaka. I ne kažu džaba da je vino piće bogova, jer se još u staroj rimskoj mitologiji vino spominje kao neprevreli sok od grožđa. Sok gnječen od zrelog zrna grožđa nazvan “vinum” koji se služio u rajskim odajama. Danas vas vodim na jedno baš takvo mesto… Rajsko. Mesto s dušom. Mesto koje je pravo uživanje za sva vaša čula. Mesto koje je mene totalno opčinilo te mu se uvek iznova radujem i vrlo rado vraćam. Dobro došli u mesto koje će vam u toplini svog ambijenta ugrejati dušu.  Dobro došli u vinariju Matalj. Vinarija Matalj nalazi se na oko 60ak kilometara od Kladova. Smeštena je na uzvišenju bukovskog sela, okupana suncem i vetrovima koji rasteruju oblake. Baš je ova karakteristika tajna kvaliteta vina Mataljske vinarije. Vinarija čiji spoj hedonizma, tradicije i gostoprimstva nudi čist už

Još verujem u čuda..

Слика
Oh koliko sam se radovala lepom vremenu! Pogotovu proleću! Znate li zašto? Ne znam da li pamtite moje reči kada sam spomenula da je naše ušuškano tirkizno blago, vodopad Blederija, najlepši u proleće! Bučna vodena stihija je sada u svom punom kapacitetu. Neću previše pričati, jer u prethodnom, zasebnom tekstu o Blederiji imate sve detalje i kako stići do vodopada. Sada ću pričati o drugim stvarima.  Opet smo se otisnuli na dobro poznatu lokaciju i prepustili se uživanju za sva čula. Jedina je razlika, od prošle godine, što je sada put uređeniji, odrađena je kao neka imitacija asfalta, ali vodite računa. Naleteli smo na par manjih rupa po putu, verovatno zbog kiša koje su zadesile naš kraj prethodnih dana. Ali bez brige, ukoliko ne želite da pešačite, autom se bezbedno stiže skroz do vodopada,. Šta je ovaj naš obilazak učinio interesantnijim? Pa to da nas je na putu do vodopada, „počastio“ svojim prisustvom jedan mlađani smuk. Eh, da sam znala da to neće biti jedini reptil (tako im

Alʹ djerdapske klisure i dunavske obale u srcu su mome ostale! Vidikovac Kovilovo

Слика
Toliko sam puta pisala o Đerdapu, našem najvećem Nacionalnom parku. Našem blagu i mom nepresušnom izvoru insipracije. O ljubavi i radosti što sam baš jedan veliki srećković jer živim ovde i mogu da uživam u svim njegovim lepotama, kad god poželim. I ne mogu se nagledati ove lepote. Nikad! Jedva sam čekala prolećne temperature (da ne kažem letnje) i da krenemo u avanture. Ova zima nas je baš nekako ulenjila i usporila, da nam je svima više preko glave. Zato sam već na prvu naznaku lepog vremena krenula u istraživanja i jedvačekanim obilascima. I naravno da nisam sve skrivene lepote našeg kraja obišla. I naravno da planiram tu grešku da ispravim. 😃 Sad smo se uputili malo dalje i posetili ne baš tako popularan vidikovac. Bar tako mislim.  Svi već dobro znate da se Nacionalni park Đerdap prostire na površini od oko 64 000 ha i oko 100 km duge desne obale Dunava, od Golubačkog grada do Diane na Karatašu, kod Kladova. I vrlo dobro znate da se najduža, najveća i najlepša Đerdapska kli