Još verujem u čuda..

Oh koliko sam se radovala lepom vremenu! Pogotovu proleću!

Znate li zašto? Ne znam da li pamtite moje reči kada sam spomenula da je naše ušuškano tirkizno blago, vodopad Blederija, najlepši u proleće! Bučna vodena stihija je sada u svom punom kapacitetu. Neću previše pričati, jer u prethodnom, zasebnom tekstu o Blederiji imate sve detalje i kako stići do vodopada. Sada ću pričati o drugim stvarima. 

Opet smo se otisnuli na dobro poznatu lokaciju i prepustili se uživanju za sva čula. Jedina je razlika, od prošle godine, što je sada put uređeniji, odrađena je kao neka imitacija asfalta, ali vodite računa. Naleteli smo na par manjih rupa po putu, verovatno zbog kiša koje su zadesile naš kraj prethodnih dana. Ali bez brige, ukoliko ne želite da pešačite, autom se bezbedno stiže skroz do vodopada,. Šta je ovaj naš obilazak učinio interesantnijim? Pa to da nas je na putu do vodopada, „počastio“ svojim prisustvom jedan mlađani smuk. Eh, da sam znala da to neće biti jedini reptil (tako im od milja tepam, već znate) koga ću sresti, verovatno ne bih iz kuće izašla tog dana. Hop cup, poskočiću, sve zmije preskočiću! No dobro, da nastavim. 😃

Kao što rekoh ovaj tekst ću iskoristiti da vas informišem, da ne kažem moderno apdejtujem, korisnim stvarima što se tiče vodopada. Uvek sve pozivam da vodopad, zbog svoje lepote, obiđu u proleće. Ali moram da kažem da je u toku uređenje prilaza oko vodopada i propartnog mobilijara za lakše kretanje, koje će se raditi u etapama. Možda se, čak, neka od faza završi u toku leta. Planirano je uređenje stepeništa koje vode u podnožje vodopada, kao i mostić preko potoka, kako bi nesmetano moglo da se kreće i prelazi na drugu stranu. Jedvačekanje! 😍 Naravno, moj Saša ne bi bio Saša kad ne bi ceo alat nosio u gepeku i čekićem iščukao par improvizovanih stepenica, kako se ne bi klizali do dole i završili pravo u vodopad. Vidim da je to dosta olakšalo spuštanje turistima koji su se tog dana zadesili tu. Samo malo strpljenja, biće to još malo sređeno i uređeno baš kako treba. 😍

Kada je krenula „navala“ turista, spontano smo odlučili da bismo mogli i da skoknemo do manastira Vratne i čuvenih Vratnjanskih prerasti. Koliko samo planiram, pa odgađam ovaj obilazak, dobro je da sam uopšte i otišla. 😄

Tačno 49km vas deli do Vratne od Kladova. Ako, kao i mi, produžite obilzak iz pravca vodopada, onda oko 30ak. Put je odlično uređen i snalaženje je vrlo jednostavno. Na glavnoj magistrali ćete uočiti znak kada treba skrenuti desno i voziti put manastira. Ako budete imali sreće, kao mi, na ovoj deonici uočićete mladu srnu kako vas začuđujuće posmatra. Tek što sam upalila kameru da ovekovečim taj momenat, izgubila se negde u daljini za tren oka! Pih, baš nisam imala sreće. Mada, sreća je što sam je uopšte videla. 😍 Na putu do manastira, proći ćete kroz selo Urovica, uređeno u prepoznatljivom gastarbajterskom stilu. Ne znam da lʹ smem da kažem da je jedno od najbogatijih u ovom kraju, ali tvrdim da ćete baš ovde videti džinovske lavove i druge životinje koje ukrašavaju kapije i dvorišta. O kućama da ne govorim. Kao da se takmiče koja će biti veća i raskošnija.😃 No, da nastavimo.. 

Manastir Vratna nalazi se nadomak sela Vratna, u Timočkoj krajini, okružen grandioznim stenovitim lilticama. Dobio je ime po čuvenim Vratnjanskim prerastima, odnosno kapijama, kako ih još zovu kamenim vratima, o čemu ću detaljnije malo kasnije pričati.


Manastir je nastao još krajem 14. veka, a za njegovo osnivanje zaslužan je Sveti Nikodim Tismanski - Nikodim Grčić, rođak i duhovnik kneza Lazara. U svojoj istoriji manastir je doživeo sudbinu kao i mnogi pre njega, te je više puta spaljivan i pustošen i nije sačuvan prvobitni izgled. Posvećen je Vaznesenju Gospodnjem, bele je boje i od nedavno ukrašen kamenom coklom. Nakon Drugog svetskog rata, manastiru je oduzeta sva imovina i podeljena meštanima sela Vratna na korišćenje. Od 1955.godine jeromonah Mitrofan, vršilac dužnosti igumana, počeo je sa formiranjem sestrinstva u manastiru, što se zadržalo do dana današnjeg. Manastiru je 2012. godine vraćena oduzeta imovina, a jedan od manjih izvora prihoda manastira je bavljenje pčelarstvom i od nedavno formirane plantaže lavande koje možete videti tokom posete.

Najveće blago i svetinja manastira je čudotvorna ikona Presvete Bogorodice Carice sa malim Hristom - Vratnjanska Majka Božija, koja je smeštena na tronu na sredni severnog zida manastira. Ne postoji sačuvan pisani podatak o tome kako je ikona dospela u manastir, ali se zna da je delo grčkih zografa s kraja 17.ili početkom 18.veka. Pred ovom ikonom se dešavaju čuda i sve molitve Presvetoj Bogorodici s čistovm verom i ljubavlju, o isceljenju, bivaju uslišene.

Unutrašnjost svetinja skoro nikad ne fotografišem. Ma ni ne setim se uopšte. Nekako se skroz prepustim molitvama i izgubim pojam o prostoru. Iznad manastira, u maltene nepristupačnom delu u steni, nalaze se ruševine isposnice Svetog Nikodima.

Ono po čemu je ovaj kraj poznat u svetu jesu Vratnjanske kapije, čudo prirode, koje je stavljeno pod zaštitu kao Spomenik prirode.

Kao što već znate, prerasti su prirodni mostovi koji nastaju obrušavanjem pećinskih tavanica iznad vodenog toka. Vratnjanske kapije, odnosno prerasti, su vrtoglavo visoki kameni lukovi koji predstavljaju ostatke nekadašnje velike pećine, u kanjonu reke Vratne. Ovi prirodni fenomeni su jedinstveno čudo prirode i mogu se još jedino naći u Sloveniji, Francuskoj i Koloradu (SAD). Da li smo ponosni na činjenicu da se najveće prerasti u Evropi nalaze baš u našem kraju i da ih ima čak tri? Ooo da! 😍

Do prve dve kapije, Male i Velike prerasti stiže se vrlo jednostavno, samo pratite putokaz u manastirskom kompleksu, tačnije desno stazom od manastira. Nalaze se na samo 300 m od manastira, dok je do treće, Suve prerasti, potrebno oko 2 km hoda uzvodno uz reku. Njena visina iznosi oko 20 m, ona je najmlađa sa nešto zahtevnijom stazom kroz šumicu, te ćemo u toj avanturi uživati drugi put. Tog dana, kada smo obilazili, bila je nesnosna vrućina! Mada, to nije jedini razlog.😃

Na putokazu kod manastira ćete videti i stazu za vikovac na kom se nalazi metalni krst, sa čije se uzvišice pruža magičan pogled na ceo manastir i dolinu Vratne, kao i prerasti. Mi ga ovog puta, kao što rekoh, zbog prevelike vrućine, nismo obišli. Pa moramo nešto ostaviti i za naredni put, zar ne? 😄

Staza do prerasti nije zahtevna, ali je lepo obeležena. Uživaćete u zelenilu koje stvara prirodni hlad i ići „kozijim stazicama“ do kapija. Ranije je staza do prerasti prolazila kroz sam manastir, dok se sada obilazi oko manastira i vodi vas pravo do Male prerasti.


Na početku staze, kod jednog drveta, nalaze se drveni štapovi koji vam mogu olakšati hod, a možda i za povremeno „lupkanje“ duž staze, kako biste obavestili šumske stanovnike da ste na njihovom staništu. 😃 Zanimljiv podatak na koji sam naišla jeste da se u šumama oko klisure Vratnjanske reke nalaze mufloni koji su tu od šezdesetih godina i odlično su se prilagodili klimatksim i terenskim uslovima ovog kraja. Kao što rekoh, staza nije teška, ima malo uspona i nizbrdice, ali nista strašno. Ma kad sam videla jednu trudnicu koja sa lakoćom savladava ovu stazu, zar smem da se požalim?😅


Prvo ćete stići do Male prerasti, čija je visina 34 m. Hm, baš je mala.. 😂 Ne dajte se prevariti. Njena dužina iznosi 15 m pa je zato mala 😄 Za razliku od velike čija dužina iznosi 45 m. Bila sam toliko nestrpljiva da vidim Veliku prerast ( 26 m visine) pa se kod male nisam nešto preterano mnogo zadržala. 




Ali zato Velika... 😍

Impozantna, kamena lepotica u svoj svojoj raskoši.😊 


Ne znam šta me je više oduševilo.. Da l' visoki kameni lukovi nastali fascinantim prirodnim procesima, ispod kojih sam izgledala toliko sićušno, ili žubor, pre bih rekla huk reke koji je celom ovom prizoru davao neku posebnu draž. Kako budete šetali, stići ćete do drvenog mosta preko reke koji je sada već prepoznatljiv znak Velike kapije. Prizori su bili božanstveni. Nagledala sam se u svom životu mesta gde je ljudska ruka ostavila impresivne tragove. Ali ovo.. Kako je moguće da ovakva čuda prirode postoje? I da su nam ovako blizu. Pa da, zaista, ne morate baš ići do Kolorada da biste uživali u ovim lepotama. 😄




S obzirom da se nalazimo u vlaškom kraju, ne treba preterano da vas upoznajem sa vlaškim ritualima, mitologijama i legendama. Mada, jedna od njih kaže da su ovi kameni lukovi, u stvari portali koji predstavljaju konekciju sa drugim svetovima, pa se na tom mestu izvode rituali. Hm.. 😃


I tako ja izgubim pojam o vremenu i prostoru, kad me trže iz tih misli devojka koja mi je pažljivo saopštila da se na KAMENU GDE SAM KOJI MINUT PRE BILA nalazi ZMIJA, maleni poskok. Da l' treba da objašnjavam koja se u momentu gungula desila i kako su se ljudi u sekundi razbežali? I šta je, aman, tim reptilima koji me prate gde god mi noga zakorači. 😂 Bolje da ne pričam kojom smo se brzinom vratili nazad do auta. I koliko sam se tresla celim putem do Kladova i na svaki šum u kolima se trzala, da se kojim slučajem (ne daj Bože!) ušunjala ispod otirača u autu. Uhhhh, nije mi dobro ni sad kad se setim. 😅

Tako da, dragi turisti avanturisti.. ukoliko poput mene strepite od gmizavih šumskih stanovnika, budite obazrivi. Planirajte obilazak u ranim jutarnjim časovima, ili čekajte neko hladnije vreme. Je lʹ se još uvek čudite što se nisam pentrala do Krsta i išla do Suve prerasti? Pa da naletim na još nekog psssssss stanovnika? Šanse nema! 😅 Ja se, vala, do zime ovde više ne vraćam, a vi vidite šta ćete! 😂

Ukoliko prerasti još uvek niste posetili, isplanirajte obilazak što pre. Ovakva čuda prirode morate videti bar jednom u životu. I diviti se. Diviti se ovakvim jedinstvenim, božanstvenim prizorima koje samo majka priroda može iscrtati. I pratite naše dalje avanture i obilaske.. Sledeći put me ništa neće sprečiti da obiđem ceo ovaj predeo, pa makar morala sa šlemom na glavi i zaštitnim odelom da dodjem.. Ne bih ja, nego ono, čisto da budem sigurna. 😂













Коментари

Популарни постови са овог блога

Zlatno doba “Caviar de Kladovo“

Fetislam iz hiljadu i jedne noći

Alʹ djerdapske klisure i dunavske obale u srcu su mome ostale! Vidikovac Kovilovo