U cara Trajana kozije uši

Postoji jedno bajkovito mesto po izlasku iz tesnaca, tamo daleko, gde reka Dunav formira svoj najoštriji meandar. Tamo gde izgleda kao more.. ušuškalo se Kladovo. Spoj prirodne lepote i neverovatnog istorijskog bogatstva čini ovaj grad autentičnom riznicom, koje je reka prigrlila, silno i moćno, ne štedeći na svojim blagodetima. Tragove na divljim dunavskim obalama kladovskog kraja, ostavile su mnoge civilizacije, čijim se ostacima i legendama divimo i dana današnjeg.

Veličanstvena epoha svakakako je najznačajnija za vreme rimskih osvajača, koji su na ovom mestu uspeli da savladaju neumoljivog i nepredvidivog plavog džina. Legenda kaže da je naziv reke izveden od reči Danubius, istoimenog starorimskog rečnog boga, kome su dodeljene osobine podudarne sa prirodnim silama kao što je moćna, neukrotiva reka.

Krenite putem rimskih imperatora. Dođite, osetite dušom i zaljubite se u mesta gde priroda zaista nije štedela na lepoti, gde je istorija isklesala impozantna zdanja. Zavirite u prošlost i osetite duh neodoljivog Đerdapa.

Stupanjem na presto 97-98. godine, car Trajan počeo je temeljno pripremanje pohoda i konačnog obračuna sa dačkim kraljem Decebalom. „Bio je jedan od petorice dobrih careva, ali je zapravo bio najbolji. Zbog toga što je prvi i verovatno jedini car koji sa prethodnim carem nije bio ni u kakvom srodstvu, znao je da mora da zasluži poštovanje svog naroda. Zato je krenuo put današnje Srbije...“

Kako bi se lično uverio u stanje na dunavskoj obali, car Trajan je u zimu 98-99.godine krenuo u putešestvije po Podunavlju. Pošto se dačka prestonica nalazila u neposrednoj blizini granice, Trajan je naredio radove na nepristsupačnom delu Đerdapa, izgradivši sisteme utvrđenja, a zatim je i proširio i dovršio put kroz klisuru na desnoj obali Dunava. Radovi su bili izuzetno teški, jer je u delovima klisure uklesan put u strmim liticama, a  zatim su se specijalnom tehnikom ugrađivale debele grede kako bi se preko tako napravljenih mostova prelazilo. Ovakav način izgradnje u uslovima tadašnje tehnike, bilo je epohalno delo. Izgradjen put, osim u ratne svrhe, koristio se i za uzvodnu plovidbu na mestima gde brzaci nisu dozvoljavali prelaz ladja na vesla.

Na tom mestu, 100. godine izgrađena je čuvena Trajanova tabla, koja svedoči o izgradnji puta i savladavanju dunavskog stenja, te je postala posebno neobična  istorijska znamenitost. Danas je tablu moguće videti jedino na Dunavu. Naspram Trajanove table, na rumunskoj strani, nalazi se lice dačkog kralja Decebala isklesano u steni. Ogromna kamena skulptura, visoka preko 40 metara, predstavlja najveću vertikalno uklesanu figuru u Evropi.

Za prvi udar na dačkog kralja (99-100. god.), Trajan se pripremao čak dve godine, okupivši svoje legije sastavljene od najiskusnijih vojnika. Rat se 101. godine završio uspešno, te je potučeni dački kralj Decebal bio prinudjen da sklopi mir, tako što je na kolenima molio za milost, uz obećanje da će pomagati caru Trajanu u njegovim daljim pohodima.

Nakon rata, 103. godine, Trajan vrši reorganizaciju provincija tako što je Panoniju podelio na Gornju i Donju. Da bi sačuvao Carstvo od napada izgradio je sistem pograničnih utvrđenja koje čine takozvane limese. Na izvesnim rastojanjima duž Dunava i cele severne granice, podizana su vojna utvrđenja i stanice za signalizaciju, međusobno povezanih putevima pogodnim za kretanje trupa. Između njih, kopani su šančevi i veoma visoki nasipi, kako bi se sprečila eventualna ofanziva varvara.

foto: Profimedia

Trajanov put (Via Traiana) kroz Đerdap završio se monumentalnim mostom na Dunavu, nizvodno od Kladova. Veličanstveni spomenik rimskog graditeljstva i ahitektonsko čudo tog vremena podignut je za samo dve godine  i predstavlja graditeljski podvig čuvenog arhitekte Apolodora iz Damaska. Bio je dužine 1097,5 metara sa čak 20 stubova, od čega 18 u vodi. Na izgradnji mosta učestvovalo je oko 10.000 vojnika! Imao je ulazne kapije, portale, izuzetno stilski ukrašene. Donji delovi su bili izgrađeni od betona, odnosno maltera, dok su gornji delovi bili formirani od drvenih greda. Da li ste znali da se tehnika gradnje sa brzovezujućim malterom tada prvi put primenjivala u svetu, baš na ovom mestu? Sam most je bio oko 15 metara širine.

Međutim, Decebal nije mirovao. Saznavši za njegove tajne pripreme, Trajan je 105. godine u pratnji Hadrijana i Lucija Kvinta, prešao sa svojim legijama preko svog mosta i napao Dakiju forsirajući dolinu Černe. Otpor Dačana je bio strahovit! Narod je palio svoja ognjišta i povlačio se u planine. Istorija kaže da su njihove poglavice, ispijale otrov zajedno sa svojim porodicama, ne bi li izbegli pad u rimsko ropstvo. Nemajući kud pred ofanzivom cara Trajana i nanetih poraza, dački kralj Decebal izvršio je samoubistvo 106. godine, nabivši se na sopstveni mač. Decebalovu glavu, zajedno sa neizmernim blagom, Trajan je poslao u Rim, ispunivši tako svoj san da Dakiju učini rimskom provincijom. Ovu veličanstvenu Trajanovu slavu danas veliča ogroman monumentalni stub u Rimu, sa preko 2500 reljefnih figura.

Trajanov most je porušen za vreme vladavine Trajanovog naslednika, Hadrijana, kako bi se sprečilo prodiranje varvarskih plemena.

Ostaci mosta mogu se danas videti na 5 km nizvodno od Kladova, u selu Kostol. Ostale su ruševine i kameni stubovi. Ostala je misterija na davna vremena. Da se divimo i veličamo.. zato što je baš na ovom mestu izgrađen tada najduži most u svetu, jer je nemirni Dunav ukrotio svoj karakter, zato što je, baš ovde, istorija ispisala svoje najlepše stranice.

Ivana Janković