Njegovo veličanstvo Djerdap
„Đerdap je daleka prošlost i retka prirodna lepota. To je
simfonija divljine, stihije, prirodnih ekstrema, strmih litica, bučnih vodenih
vrtloga, nepreglednog vrta mirisnih jorgovana i snaga ljudskog uma i
neizbrisivih tragova daleke istorije.“
A neki od nas su veliki srećnici što su se rodili i žive baš na ovom mestu, okruženi bajkovitim lepotama. Yeah!
Ovu slobodnu
nedelju, iskoristili smo za pentranje i istraživanje i da posetimo očaravajuće vidikovce
Đerdapa. Pešačke staze do vidikovca su odlično obeležene, te je snalaženje jako
jednostavno. Samo pratite putokaze. Naoružajte se dobrim raspoloženjem,
čokoladicama i vodom, i avantura može da počne. Ali najpre par redova i
informacija o Đerdapu.
Na ovom mestu, na severoistoku zemlje, prostire se najveći
park u Srbiji sa jedinstvenom "botaničkom baštom i najvećim arheološkim muzejom
u prirodi". Nacionalni park Đerdap proglašen je 1974. godine i nalazi se na
površini od oko 64 000 ha. Park je dobio ime po impozantnoj Đerdapskoj klisuri,
najlepšoj i najdužoj klisuri prevodnici u Evropi. Najmarkantnije mesto gde reka
Dunav čudesno razdvaja i spaja dve obale, menjajući svoju širinu pod
veličanstvenim stenovitim liticama, prepuno je vidikovaca sa kojih se pruža
zadivljujući pogled na „Gvozdenu kapiju“.
Klisuru čine četiri manje klisure (Golubačka, Gospođin vir, klisura
Veliki i Mali kazan i Sipska klisura) i tri kotline (Ljupkovska,
Donjomilanovačka i Oršavska), koje se naizmenično smanjuju u dužini od gotovo 100
km.
Spektakularan Kazan predstavlja najlepši predeo celog toka
Dunava, sa čijih se vidikovaca, iz ptičije perspektive, pružaju veličanstveni prizori na klisuru i reku. Jedan od njih je
vidikovac Ploče i još par okolnih, koje smo mi posetili.
U starom rečnom režimu, pre izgradnje brane, Kazan je bio
nadramatičniji i najopasniji predeo za plovidbu u celom toku Dunava. Otežane
uslove plovidbe, u to vreme, regulisao je specifičan sistem vođenja i kontrole
rečnog saobraćaja, tako što su 6 signalnih stanica služile kao jedinstveni
semafori, koji su kapetanima predstavljali znak da slobodno prođu, ili sačekaju
miomilaženje sa brodom iz suprotnog smera.
Đerdap je domaćin za 270 vrsta ptica i za oko 60 vrsta
sisara. Imali smo sreće da naletimo na nekoliko divokoza, autohtonih vrsta papkara u
Srbiji. Tokom 70-tih godina, divokoze su reintrodukovane na prostor nacionalnog
parka, na lokalitete Mali i Velki Štrbac i procenjuje se da ima oko 120
jedinki. Svojim prisustvom udostojio nas je i mladi srndać, koji nas je pomalo
zbunjeno posmatrao. Ali nije pobegao.😃
photo by Ema Stojanović
Ceo ovaj predeo će vas ostaviti bez teksta. Nadisaćete se
čistog vazduha i očistiti od svih negativnih misli koje vam se vrzmaju po
glavi. Ispuniće vas takav duševni mir i ona čista, dečija radost koju smo svi
negde zakopali jer nas ubrzani način života i neprekidna briga na to prosto
tera. Usporite i zahvalite životu na ovakvim trenucima. Ja, koja sam dežurno
blebletalo i usta ne zatvaram, zanemela sam. I uživala u ovim božanstvenim prizorima. Ne bih u ovom tekstu baš
ja mnogo govorila. Ostaviću da slike ispričaju sve. Jer nekad zaista govore
vise od 1000 reči. A za vas.. Vi koji još uvek niste posetili ove magične
lepote, imam samo jedno pitanje. Šta čekate!?😃
Коментари
Постави коментар