Njegovo veličanstvo Djerdap

„Đerdap je daleka prošlost i retka prirodna lepota. To je simfonija divljine, stihije, prirodnih ekstrema, strmih litica, bučnih vodenih vrtloga, nepreglednog vrta mirisnih jorgovana i snaga ljudskog uma i neizbrisivih tragova daleke istorije.“

 A neki od nas su veliki srećnici što su se rodili i žive baš na ovom mestu, okruženi bajkovitim lepotama. Yeah!

Ovu slobodnu nedelju, iskoristili smo za pentranje i istraživanje i da posetimo očaravajuće vidikovce Đerdapa. Pešačke staze do vidikovca su odlično obeležene, te je snalaženje jako jednostavno. Samo pratite putokaze. Naoružajte se dobrim raspoloženjem, čokoladicama i vodom, i avantura može da počne. Ali najpre par redova i informacija o Đerdapu.

Na ovom mestu, na severoistoku zemlje, prostire se najveći park u Srbiji sa jedinstvenom "botaničkom baštom i najvećim arheološkim muzejom u prirodi". Nacionalni park Đerdap proglašen je 1974. godine i nalazi se na površini od oko 64 000 ha. Park je dobio ime po impozantnoj Đerdapskoj klisuri, najlepšoj i najdužoj klisuri prevodnici u Evropi. Najmarkantnije mesto gde reka Dunav čudesno razdvaja i spaja dve obale, menjajući svoju širinu pod veličanstvenim stenovitim liticama, prepuno je vidikovaca sa kojih se pruža zadivljujući pogled na „Gvozdenu kapiju“.

Klisuru čine četiri manje klisure (Golubačka, Gospođin vir, klisura Veliki i Mali kazan i Sipska klisura) i tri kotline (Ljupkovska, Donjomilanovačka i Oršavska), koje se naizmenično smanjuju u dužini od gotovo 100 km.

Spektakularan Kazan predstavlja najlepši predeo celog toka Dunava, sa čijih se vidikovaca, iz ptičije perspektive, pružaju veličanstveni prizori na klisuru i reku. Jedan od njih je vidikovac Ploče i još par okolnih, koje smo mi posetili. Božanstveno, verujte mi na reč.😃

U starom rečnom režimu, pre izgradnje brane, Kazan je bio nadramatičniji i najopasniji predeo za plovidbu u celom toku Dunava. Otežane uslove plovidbe, u to vreme, regulisao je specifičan sistem vođenja i kontrole rečnog saobraćaja, tako što su 6 signalnih stanica služile kao jedinstveni semafori, koji su kapetanima predstavljali znak da slobodno prođu, ili sačekaju miomilaženje sa brodom iz suprotnog smera.

Područje nacionalnog parka naseljava preko 1100 reliktnih biljnih vrsta, od čega su 43 strogo zaštićene, a najznačajnije su mečja leska, orah, divlji jorgovan, tisa, srebrna lipa, zlatna paprat i druge. Naišli smo u jednom delu na djerdapsku tisu koja nas je poprilično bockala dok smo pešačili. Interesantna je stvar da se na ovom mestu nalazi Đerdapska lala, kojoj je Đerdapska klisura bila jedino stanište. Mada, neki govore da je potpuno isčezla.

Đerdap je domaćin za 270 vrsta ptica i za oko 60 vrsta sisara. Imali smo sreće da naletimo na nekoliko divokoza, autohtonih vrsta papkara u Srbiji. Tokom 70-tih godina, divokoze su reintrodukovane na prostor nacionalnog parka, na lokalitete Mali i Velki Štrbac i procenjuje se da ima oko 120 jedinki. Svojim prisustvom udostojio nas je i mladi srndać, koji nas je pomalo zbunjeno posmatrao. Ali nije pobegao.😃

photo by Ema Stojanović

Ceo ovaj predeo će vas ostaviti bez teksta. Nadisaćete se čistog vazduha i očistiti od svih negativnih misli koje vam se vrzmaju po glavi. Ispuniće vas takav duševni mir i ona čista, dečija radost koju smo svi negde zakopali jer nas ubrzani način života i neprekidna briga na to prosto tera. Usporite i zahvalite životu na ovakvim trenucima. Ja, koja sam dežurno blebletalo i usta ne zatvaram, zanemela sam. I uživala u ovim božanstvenim prizorima. Ne bih u ovom tekstu baš ja mnogo govorila. Ostaviću da slike ispričaju sve. Jer nekad zaista govore vise od 1000 reči. A za vas.. Vi koji još uvek niste posetili ove magične lepote, imam samo jedno pitanje. Šta čekate!?😃