Ivana the Greatest


Znam da ste navikli da od mene čujete istorijske priče, neke davno zaboravljene podvige i zanimljive, duboko skrivene tajne. Ali nekad treba spomenuti ljude koji su ponikli i stasali u ovim krajevima i leteli visoko, briljirajući van granica naše zemlje, ne zaboravljajući mesta koja su ih iznedrila. Ovo je jako interesantna priča. Priča o ljudima koji su zaslužni što se o našem gradu priča u evropskim krugovima, pa čak i na ostalim kontinetima, a čija skromnost i nenametljivost treba da nam bude primer. Tačnije, ovde govorim samo o jednoj osobi, jer smatram da svi ovi ljudu zaslužuju da o svakom pišem ponaosob. Ovo je priča o istrajnosti i podsetnik su da verujete u svoje snove, dok iste ne počnete da živite.

Ivana Mladenović je devojka koja je odrasla i živela u Kladovu do svoje 19. godine. Nakon završene srednje škole, puna entuzijazma, velikih želja i snova, odlazi u Beograd na studije. Njena velika želja da studira režiju na Fakultetu dramskih umetnosti, nažalost tada nije ispunjena. Ali to je nije sprečilo da krči svoj put pod zvezdama. Ivana upisuje pravni fakultet i redovno polaže ispite naredne tri godine. Za to vreme, nekoliko puta pokušava da ostvari svoj naum i upiše ono zbog čega je i došla u veliki grad. I ne uspeva. Ponovo.

Nakon tri godine studiranja, Ivana shvata da ne želi da provede život samo maštajući o svojoj velikoj ljubavi. Zato napušta fakultet i odlazi u Rumuniju, gde iz prve upisuje režiju, bez maltene jedne reči znanja rumunskog jezika. Rumunski je savladala jako brzo, za svega tri meseca. Za sve vreme studiranja, Ivanini kratki studentski filmovi su se prikazivali na festivalima širom sveta.
U Bukureštu je 2010. godine diplomirala filmsku režiju na Nacionalnom univerzitetu za pozorište i film (UNATC). A godinu dana kasnije, završava i master studije filmske režije na istom univerzitetu i kreće da niže uspehe. Dok je studirala, još 2009. godine, počela je da radi na svom prvom dugometražnom dokumentarcu „Isključi svetlo“, koji je završila nakon tri godine rada. Priča u filmu prati troje mladih bivših osuđenika nakon puštanja iz zatvora. Za vreme građenja cele ove priče, Ivana je provodila vreme u glumačkim radionicama organizovanim u zatvoru Jilava, od strane reditelja Florina Serbana. Dokumentarac je premijerno prikazan na filmskom festivalu Tribeca 2012. godine, a nedugo zatim osvojio nagradu „Srce Sarajeva“ za najbolji dokumentarni film i nagradu „Gopo“ za najbolji rumunski dokumentarac.

Ivana je svoje kvalitete pokazala i 2012. godine, oprobavši se jednako dobro i ispred kamere u glumačkim vodama, gde je briljirala u glavnoj ulozi u poznatom igranom filmu Rada Žudea „Srce s ožiljcima“. Njeno drugo ostvarenje je film „Vojnici. Priča iz Ferentarija“, napisan po bestseleru Adrijana Šjopa. Priča govori o Adiju i Albertu, čija neobavezna druženja prerastaju u intimnu vezu. Ivana je za glumcem, za ulogu Adija, bezuspešno tragala dve godine, te je naposletku odlučila da angažuje samog pisca romana. Ovaj dugometražni film nagrađen je posebnim priznanjem u San Sebastianu.

 „Meni je teže da radim sa profesionalnim, oformljenim glumcima, da se borim protiv toga što su naučili u školi, a što se meni ne sviđa. Lakše mi je, a i veće zadovoljstvo da nekoga naučim nešto.“ - rekla je jednom prilikom ova oštroumna devojka, britke pameti sa licem devojčurka. Da, ja takvu Ivanu znam.😊
photo by fest.rs
Spremna da eksperimentiše, Ivana je došla na ideju da snimi film o svojoj porodici, u gradu u kom je odrasla. Film „Ivana Grozna“ (Ivana the Terrible) koji će je vinuti u zvezde i pokazati njen svestrani talenat.
Ivana je u svojim problemima pronašla inspiraciju i napisala scenario za budući film za neverovatnih sedam dana. Umesto da vodi dnevnik o istoriji bolesti, Ivana je kroz komičan pristup uspela da nam približi probleme sa kojima se, verujte mi na reč, susrećemo gotovo svakodnevno. Kada je saopštila roditeljima da će, pored njene glavne, i oni biti deo scenarija, rekli su joj da zaboravi. Na kraju su ipak pristali, te je Ivana okupila i svoje najbliže prijatelje iz Rumunije i Kladova i napravila jednu fantastičnu stvar. Toliko fantastičnu da film ni na jednom festivalu nije prošao nezapaženo. A do sada je bio u Južnoj Koreji, Rejkjaviku, Sevilji, Minsku, Los Anđelesu, Angersu, Locarnu, Tromasu Geteborgu, Berlinu, Solunu, Trstu, Sarajevu i Zagrebu. Nadam se da neki grad nisam ispustila. 😃 
A kao šlag na torti, usledilo je zasluženo i očekivano priznanje, nagrada za najbolji film na ovogodišnjem FEST-u koji se održao pre par dana u Beogradu. U mestu koji je čak tri puta odbio ovu talentovanu devojku i onemogućio joj da zablista u svom punom sjaju.

Nekad nas život tera da idemo zaobilaznim putevima do uspeha. Postavlja nam putokaze, naizgled teške, nekad poučne, ali svakako prave, koje neizostavno vode do cilja. Samo ako ste spremni da dovoljno verujete u njih. I da želite. Da mnogo želite. Kao što je to činila Ivana.

Neka vam ova priča posluži kao inspiracija, da nikad ne prestanete da verujete u svoje snove. Meni lično jeste i to mnogo. I sama sam imala tu čast da budem deo stvaranja „Ivane Grozne“ i sama se uverim u to koliko se truda, rada, želje i odricanja krije iza svakog uspeha. Jer, jednom je neko pametno rekao - Ono što se mnogo želi, to se nekako uvek i ostvari.

Коментари

Популарни постови са овог блога

Zlatno doba “Caviar de Kladovo“

A ja sam negde rujno vino pio..

Alʹ djerdapske klisure i dunavske obale u srcu su mome ostale! Vidikovac Kovilovo