Fetislam iz hiljadu i jedne noći

Još uvek se čuje zveket oklopa i škripa sablji hrabrih ratnika. Širi se opojan miris čuvenog turskog čaja začinjen kockicama aromatičnog lokuma. Ne, ne.. zaustavite se.

Ne nalazimo se na obalama magičnog Bosfora. Nismo skoknuli do neodoljivog Istanbula. Nalazimo se na mestu koje je predstavljalo jedno od poslednjih utočišta turskog naroda na ovim prostorima. Dobro došli u srednjovekovne zidine grandiozne tvrđave na Dunavu. Dobro došli u tvrđavu Fetislam!😍

Ukoliko kao i ja povezujete istorijske znamenitosti sa filmskim likovima iz poznatih istorijskih serija, čak i ona raskošna odela i impozantne građevine, verujem da će vam ova tvrđava biti jako interesantna. Zamišljam da su baš ovim stazama, baš ovim vrtovima, zidinama, prostorijama koračali sultan i njegove sultanije. Zamišljam mladost i duh tog vremena. Zamišljam i trudim se da dočaram taj osećaj koji oslikava to tradicionalno i po svim merilima patrijarhalno i po strogo utvrđenim planovima doba. Zamišljam… i vidim samo lepotu. Zato što tako želim i ne trudite se da mi razbijete iluzije.😃 Pa da počnemo..

Tvrđava Fetislam, nekadašnje strateško i vojno utvrđenje, izgrađena je za vreme vladavine najvećeg turskog vladara Osmanskog carstva, moćnog sultana Sulejmana Veličanstvenog.

A da li ste znali da je ovu tvrđavu, po naredbi sultana, sagradio njegov podanik Bali beg Malkočoglu? Neki istorijski spisi navode da je ovaj turski paša poreklom iz Bosne i Hercegovine. Ha, pa to nam je komšija čoveče. 😃 Hm, zamišljam da je izgledao baš poput onog ratnika koga smo imali prilike da gledamo u seriji o najvećem turskom osvajaču. No, dosta o zavodnicima koji lome ženska srca. 😃 Da nastavimo..

Tvrđava Fetislam, ili kako je prevode “Kapija Islama” ili „Kapija mira“ sagrađena je 1524. godine na temeljima antičkog grada Zanes na desnoj obali Dunava. Sastoji se iz dva dela, Malo utvrđenje, odnosno Mali grad i Veliki grad (utvrđenje), koja se razlikuju po vremenu i konceptu gradnje. Tvrđava ima tri kapije: glavnu Varoš, Orospi i Dunavsku kapiju.

Da se vratimo malo u istoriju..

Nakon zauzimanja Beograda 1521. godine, Turci su počeli pripreme za vojni pohod na Ugarsku. Turski paša, Bali beg imao je zadatak da upravlja vojskom koja se kretala na istok, sa namerom da osvoji Severin i erdeljske gradove. Imao je nameru da najpre osvoji Severin koji će mu biti polazna tačka za dalja osvajanja Erdelja. Međutim, njegovi planovi su bili osujećeni, jer je severinska vojska bila dobro pripremljena i ojačala je bedeme svog grada za odbranu. Nakon toga je Bali Beg 1524. godine odlučiio da sagradi tvrđavu, koja će biti baza za dalja turska osvajanja. Ime tvrđave se u to vreme nije spominjalo, već se navodilo da je sagrađena “jedna tvrđava preko puta Severina“. Zanimljiv je podatak, da je Bali beg dobio „po nosu“, jer uprkos izgradnji tvrđave, u prvi mah nije uspeo da osvoji Severin, već je samo uspeo da razori delove ojačanog bedema. Ali nakon osvajanja Oršave, i posle duge i uporne borbe uspeo je da razori Severin i uputi se u dalja osvajanja i pohoda na Erdelj. Postoje neka mišljenja koja kažu da je tvrđava Fetislam, u stvari, izgrađena nakon osvajanja Severina, zbog materijala sa njegovih ruševina, ali zvaničnih dokaza za to nema. Krajem 16. veka hajduci iz Vlaške su prelazili Dunav, napadali i pljačkali Kladovo, ali je tvrđava ipak ostajala u turskom posedu. Kažu da je Fetislam često menjao svoje vlasnike. Austrijsko-turski ratovi odvijali su se krajem 17. i tokom 18.veka i može se reći da je tvrđava Fetislam u tom periodu nemilosrdno menjala svoje vladare. Čas je bila u rukama austrijanaca, čas u turskom posedu. Austrijanci su je definitivno napustili 1790. godine. Burne li prošlosti. :D A sad da se malo bolje upoznamo sa izgledom Fetislama.

Malo utvrđenje tvrđave Fetislam sastoji se iz dva dela: gornjeg i priobalnog, pravougaonog je oblika i okruženo je sa svih strana bedemom i kružnim kulama. U zidinama kružnih kula, u prizemlju i na spratovima nalaze se topovski otvori, a na drugom spratu smeštene su puškarnice. Ostaci građevina u Malom gradu svedoče da su na ovom mestu nicale pretežno vojne građevine. Pronađeni su ostaci barutnog magacina, koja je u potpunosti ukopana u teren.

U priobalnom delu nalazi se jedna od tri kapija za ulaz u priobalni prostor Malog utvrđenja, takozvana Dunavska kapija kojoj je bilo moguće prići jedino sa vode.

Na ovom mestu danas imamo pozornicu sa pogledom na reku, sa ograđenim sedišnim mestima za publiku, koja je jako zapuštena. Ali imam dobre vesti. Stay tuned, ostanite do kraja. :D

Veliko utvrđenje, odnosno Veliki grad, podignut je oko Malog utvrđenja 1717.-1739. godine za vreme austro-turskih sukoba. Njegovi bedemi su dodatno ojačani opekom 1818. godine za vreme vladavine Sulejmanovog naslednika, sultana Mahmuda II, o čemu svedoče natpisi na kapijama, odnosno mermerne ploče koje veličaju sultana. U to vreme, Osmanlijsko carstvo je usled iscrpljenosti dugotrajnim i teškim ratovima, bilo primorano da se fokusira na odbranu ranije osvojenih teritorija. Veliko utvrđenje je bastiona tvrđava artiljerijske fortifikacije, sa šest kula-bastiona koji su povezani bedemima, sa zidnim prolazima. Tvrđavu je okruživao vodeni rov koji je nekada bio ispunjen vodom prirodnog rukavca Dunava. Ispred sve tri kapije ( Varoš, Orospi i Dunavske) nalazili su se pokretni mostovi. Ovo mi tako neverovatno zvuči! 

U tvrđavi su pronadjeni ostaci objekata koji su imali različite namene, kao što su barutana, lagumi, hamam, džamija, magacini, pa čak i ostaci zidanih vodoinstalacija, kanala i bunara za vodosnabdevanje tvrđave.

A kako se odvijao život meštana u to doba? U svojim putopisima krajem 17.veka, poznati putopisac Evlija Čelebija opisuje tvrđavu Fetislam kao mesto u kome se nalazi jedan „han“ (mehana, gostionica) u kojoj se služe razne vrste jela i specijaliteta poput „sogan dolme“ - crnog luka punjenog smesom junećeg mesa i pirinča, zapečenih kuvanih jabuka sa nadevom od mlevenih oraha, i pića poput šerbeta, voćnih sokova, cvetnih sirupa, vina i rakije. Opisivao je gostionicu kao „mesto koje je pogodan ambijent za sklapanje trgovačkih poslova, razmene informacija, uživanja u muzici i upoznavanja sa specifičnim sklonostima lokalnog stanovništva.“ Nije mi teško da zamislim jer smo u ekranizaciji života o velikom sultanu Sulejmanu imali priliku da vidimo i upoznamo se sa tadašnjim načinom života.

Kao što rekoh, tvrđava Fetislam je često menjala vlasnike tokom svoje kratke, ali i burne istorije. Ono što je važno je da je srpskim vladarima konačno predata na upravu 26. aprila 1867.godine, zajedno sa još šest srpskih tvrđava (Beograd, Šabac, Smederevo, Užice, Soko i Kladovo). Turci su nakon ovog čina definitivno napustili ove prostore, a ovaj dan se u Kladovu tradicionalno obležava kao Dan opštine, u znak sećanja kada su knezu Mihailu Obrenoviću predati klučevi grada.

U tvrđavi se danas nalaze sportski tereni na kojima su stasale mnoge generacije i iznedrile baš na ovom mestu uspešne sportiste. Već decenijama unazad, tvrđava Fetislam je dom fudbalskog kluba “Đerdap”.

Ono što je dobra, ma kakvi dobra, odlična vest je da su u toku radovi na rekonstrukciji tvrđave Fetislam koju finansira Evropska unija kroz različite fondove, što mene izuzetno raduje! Ovim projektom je zamišljena rekonstrukcija samo dela kladovske tvrđave i to glavne kapije sa bedemom od prvog do šestog bastiona i pripadajućim lagumima koje pripadaju Velikom gradu, pa zatim i letnja pozornica i priobalne kule smeštene u Malom gradu tvrđave Fetislam. Završetak radova planiran je polovinom 2022. godine i prosto ne mogu da dočekam taj dan! 😍 Tvrđava će konačno imati svoju namenu i biti simbol grada koja će veličanstveno dočekati buduće turiste.

Pošto se od nedavno bavim izradom gipsanih suvenira, koji oživljavaju spomenike kulture od istorijskog značaja, jedna od inspiracija bila nam je i tvrđava Fetislam koja poput bisera krasi dunavsku obalu našeg malog grada.

Da li ste vi posetili našu tvrđavu Fetislam? Ako jeste, nemojte nas baš toliko kritikovati jer je bila zapuštena. A vi koji niste, strpite se još malo.. Njen veličanstveni izgled će vas tek oboriti s nogu!😍