Djerdapski dragulj, kao ptica na mom dlanu

Meni se snovi ostvaruju. Ma koliko da je teško, a nekad ume da bude bas teško.. Meni se snovi ostvaruju. I nekako uvek u vreme kad sam dovoljno spremna i zrela za to. Sad će reći, poprimila si sve mudrosti moderne psihologije, pričaju iz tebe sve pročitane knjige. Nije, zaista. Sve što je ova moja luda glava svom silinom zamislila, ostvarila je. Ne uvek u vreme kada sam baš ja htela, ali zato uvek u vreme kad sam bila dovoljno spremna za svaki izazov koji ono nosi. A valjda se samo to računa..

"Verujem u čuda, zato mi se i dešavaju!"😍

Ovaj projekat, želja, san se u mojoj šasavoj glavi krčka od trenutka kad sam u tinejdžerskim danima iskristalisala šta želim da budem kad porastem. Maštala sam i želela toliko jako, da se prošle, još šašavije godine taj san polako pretvarao u stvarnost. Donela mi je u "projekte satkanih od želja" osobu koja mi je celog života u "životu". Osobu sa kojom me pored rodbinskih veza, vežu i ista interesovanja i iste godine života. Mnogo je blesavih uspomena iza nas, ali ova preti da postane ona koja će nam promeniti život.. 

Ne znam u kom su momentu naši razgovori prevagnuli na stranu razgovora o istim željama za budućnost. U kom momentu su se naše želje isprepletale u jednu. Ali znam da je od momenta odluke da radimo zajedno sve krenulo glatko. Počele su kockice da se slažu i jedna po jedna stavka sa liste bivala je ispunjena. 

Ne mogu da kažem da je bilo baš lako.. Bilo je mora neprospavanih noći i njegovo sklapanje mašina čija su upustva izgledala baš kao da su napisana mešavinom arapskog i kineskog pisma. Bilo je nervoze od pokretanja zajedničke ideje do onih finesa da sve bude skockano baš tako kako su dve lude glave zamislile. I nekim čudom, uvek su se slagale. A kako i ne bi kad nam kreativnost ne manjka. 

Meseci i meseci osmišljavanja, pravljenja, izmena i uništenja, pa sve do ponovnog modelovanja i iscrtavanja do najsitnih detalja su sada iza nas. 

I napravili smo jednu sjajnu stvar!😍

Stvar koja oživljava spomenike kulture od istorijskog značaja i na neki svoj, jedinstven način priča svoju priču. Rekli bi ljudi da je to samo stvar.. Ali to je stvar koju kad držiš u rukama u tebi budi pomešana osećanja jer znaš da su nečije ruke uzdigle, u davno prošlo vreme, baš tu istu stvar do veličine koja nadmašuje visinu prosečnog čoveka, u nezamislivim uslovima. Stvar koja je na stranicama istorije ostavila neizbrisive tragove i koja vekovima ponosno odoleva zubu vremena. Priča priče o junaštvu, hrabrosti i borbi naših predaka. 

Baš to su "Đerdapski dragulji". 

Stvar koja poput najsjajnijeg dragulja blista na našem dlanu kao suvenir, kao opipljivi trag jednog davno prošlog vremena, kao želja da se na ovaj način sačuva i narednim generacijama prepričava. 

I ništa ne bih uspela bez njega koji mi je celog životu u "životu".😃 Koji na svako moje zašto i na svako moje po stoto po redu potpitanje, ima odgovor i eto baš zato.  A ne smem da zaboravim još jednu osobu. Osoba koja je moj oslonac i najveća podrška u svemu, onaj pravi vetar u leđa. Osoba koja, pored toga što mi je životni saputnik, toliko veruje u mene i kad sama ponekad posumnjam. Osoba koja sve moje šašave ideje vidi kao šansu za nešto novo, nešto sjajno, i koje ne može a da ne bude uspešno. Osoba toliko vredna i svestrana da te čestice virusa prenosi i na sve nas. I ne znam postoji li nešto u šta se ne razume. 

Sebe neću ni da spomenem. Ja samo imam želje koje ova dvojica pretvaraju u stvarnost. Čiste mi puteve od prepreka i puštaju me da maštam. Puštaju me da smišljam i sanjam nove snove koje mi opet veštinama majstora oblikuju u stvarnost. A ja učim, padnem u očaj, pa se sapletnem i koju suzu pustim, ali opet ustanem. I više se ne bojim. Opet jovo nanovo krenem da sanjam i stvaram. I ne planiram da se zaustavim. Štaviše, tek sam počela.. 😊